Song of Solomon 3
1 On my bed by night, I sought him whom my soul has loved; I sought him, and I did not find him!
На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.
2 Now let me rise, and go around the city, In the streets and in the broad places, I seek him whom my soul has loved! I sought him, and I did not find him.
Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.
3 The watchmen have found me (Who are going around the city), “Have you seen him whom my soul has loved?”
Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?
4 But I passed on a little from them, Until I found him whom my soul has loved! I seized him, and did not let him go, Until I brought him to the house of my mother—And the chamber of her that conceived me.
Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.
5 I have adjured you, daughters of Jerusalem, By the roes or by the does of the field, Do not stir up nor wake the love until she pleases!
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
6 Who [is] this coming up from the wilderness, Like palm-trees of smoke, Perfumed [with] myrrh and frankincense, From every powder of the merchant?
Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?
7 Behold, his couch, that [is] of Solomon, Sixty mighty ones [are] around it, Of the mighty of Israel,
Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:
8 All of them holding sword, taught of battle, Each his sword by his thigh, for fear at night.
Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.
9 A palanquin King Solomon made for himself, Of the wood of Lebanon,
Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;
10 Its pillars he made of silver, Its bottom of gold, its seat of purple, Its midst lined [with] love, By the daughters of Jerusalem.
Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.
11 Go forth, and look, you daughters of Zion, On King Solomon, with the crown, With which his mother crowned him, In the day of his espousals, And in the day of the joy of his heart!
Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.
