Psalms 88
1 A SONG. A PSALM OF THE SONS OF KORAH. TO THE OVERSEER. [SET] ON “SICKNESS TO AFFLICT.” AN INSTRUCTION OF HEMAN THE EZRAHITE. O YHWH, God of my salvation, Daily I have cried, nightly before You,
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 My prayer comes in before You, Incline Your ear to my loud cry,
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I have been reckoned with those going down [to] the pit, I have been as a man without strength.
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Among the dead—free, As pierced ones lying in the grave, Whom You have not remembered anymore, Indeed, they have been cut off by Your hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 You have put me in the lowest pit, In dark places, in depths.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Your fury has lain on me, And You have afflicted [with] all Your breakers. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 You have put my acquaintance far from me, You have made me an abomination to them, Shut up—I do not go forth.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eye has grieved because of affliction, I called You, O YHWH, all the day, I have spread out my hands to You.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Do You do wonders to the dead? Does Rephaim rise? Do they thank You? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Is Your kindness recounted in the grave? Your faithfulness in destruction?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Are Your wonders known in the darkness? And Your righteousness in the land of forgetfulness?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 And I, to You, O YHWH, I have cried, And in the morning my prayer comes before You.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Why, O YHWH, do You cast off my soul? You hide Your face from me.
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I [am] afflicted, and expiring from youth, I have borne Your terrors—I pine away.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Your wrath has passed over me, Your terrors have cut me off,
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They have surrounded me as waters all the day, They have gone around against me together,
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 You have put lover and friend far from me, My acquaintance [is] the place of darkness!
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
