Psalms 83
1 A SONG. A PSALM OF ASAPH. O God, let there be no silence to You, Do not be silent, nor be quiet, O God.
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 For behold, Your enemies roar, And those hating You have lifted up the head,
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 They take crafty counsel against Your people, And consult against Your hidden ones.
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 They have said, “Come, and we cut them off from [being] a nation, And the name of Israel is not remembered anymore.”
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 For they consulted in heart together, They make a covenant against You,
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 Tents of Edom, and Ishmaelites, Moab, and the Hagarenes,
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Gebal, and Ammon, and Amalek, Philistia with inhabitants of Tyre,
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 Asshur is also joined with them, They have been an arm to sons of Lot. (Selah)
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Do to them as Midian, As Sisera, as Jabin, at the Brook of Kishon.
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 They were destroyed at Endor, They were dung for the ground!
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Make their nobles as Oreb and as Zeeb, And as Zebah and Zalmunna—all their princes,
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Who have said, “Let us occupy the pastures of God for ourselves.”
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 O my God, make them as a rolling thing, As stubble before wind.
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 As a fire burns a forest, And as a flame sets hills on fire,
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 So You pursue them with Your whirlwind, And trouble them with Your windstorm.
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Fill their faces [with] shame, And they seek Your Name, O YHWH.
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 They are ashamed and troubled forever, Indeed, they are confounded and lost.
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 And they know that You—Your Name [is] YHWH—By Yourself [are] the Most High over all the earth!
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
