Psalms 81
1 TO THE OVERSEER. ON THE GITTITH. BY ASAPH. Cry aloud to God our strength, Shout to the God of Jacob.
Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2 Lift up a song, and give out a timbrel, A pleasant harp with stringed instrument.
Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3 Blow a horn in the month, In the new moon, at the day of our festival,
Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4 For it [is] a statute to Israel, An ordinance of the God of Jacob.
Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5 He has placed it—a testimony on Joseph, In his going forth over the land of Egypt. A lip, I have not known—I hear.
За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6 I turned aside his shoulder from the burden, His hands pass over from the basket.
"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7 In distress you have called and I deliver you, I answer you in the secret place of thunder, I try you by the waters of Meribah. (Selah)
У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8 Hear, O My people, and I testify to you, O Israel, if you listen to me:
Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9 There is not in you a strange god, And you do not bow yourself to a strange god.
Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10 I [am] your God YHWH, Who brings you up out of the land of Egypt. Enlarge your mouth, and I fill it.
Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11 But My people did not listen to My voice, And Israel has not consented to Me.
Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12 And I send them away in the enmity of their heart, They walk in their own counsels.
И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13 O that My people were listening to Me, Israel would walk in My ways.
О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14 As a little thing I cause their enemies to bow, And I turn back My hand against their adversaries,
Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15 Those hating YHWH should have feigned [obedience] to Him, And their time would last for all time.
Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16 He causes him to eat of the fat of wheat, And I satisfy you [with] honey from a rock!
Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
