Psalms 79
1 A PSALM OF ASAPH. O God, nations have come into Your inheritance, They have defiled Your holy temple, They made Jerusalem become heaps,
Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2 They gave the dead bodies of Your servants [As] food for the birds of the heavens, The flesh of Your saints For the wild beast of the earth.
Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
3 They have shed their blood As water around Jerusalem, And there is none burying.
Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
4 We have been a reproach to our neighbors, A scorn and a derision to our surrounders.
Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5 Until when, O YHWH? Are You angry forever? Your jealousy burns as fire.
Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
6 Pour Your fury on the nations who have not known You, And on kingdoms that have not called on Your Name.
Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
7 For [one] has devoured Jacob, And they have made his habitation desolate.
Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
8 Do not remember for us the iniquities of forefathers, Hurry, let Your mercies go before us, For we have been very weak.
Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9 Help us, O God of our salvation, Because of the glory of Your Name, And deliver us, and cover over our sins, For Your Name’s sake.
Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
10 Why do the nations say, “Where [is] their God?” Let [it] be known among the nations before our eyes, The vengeance of the blood of Your servants that is shed.
Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
11 Let the groaning of the prisoner come in before You, According to the greatness of Your arm, Leave the sons of death.
Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
12 And return to our neighbors, Sevenfold to their bosom, their reproach, With which they reproached You, O Lord.
Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13 And we, Your people, and the flock of Your pasture, We give thanks to You for all time, We recount Your praise from generation to generation!
А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
