< Psalms 56 >
1 TO THE OVERSEER. [SET] ON “A SILENT DOVE FAR OFF.” A MIKTAM OF DAVID, IN THE PHILISTINES’ TAKING HOLD OF HIM IN GATH. Favor me, O God, for man swallowed me up, All the day fighting he oppresses me,
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 My enemies have swallowed up all the day, For many [are] fighting against me, O Most High,
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 [In] the day I am afraid I am confident toward You.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 In God I praise His word, in God I have trusted, I do not fear what flesh does to me.
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 All the day they wrest my words, All their thoughts [are] for evil concerning me,
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 They assemble, they hide, they watch my heels, When they have expected my soul.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 They escape by iniquity, In anger put down the peoples, O God.
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 You have counted my wandering, You place my tear in Your bottle, Are they not in Your scroll?
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Then turn back my enemies in the day I call. This I have known, that God [is] for me.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 In God I praise the word, In YHWH I praise the word.
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 In God I trusted, I do not fear what man does to me,
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 On me, O God, [are] Your vows, I repay thank-offerings to You.
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 For You have delivered my soul from death, Do You not [keep] my feet from falling? To habitually walk before God in the light of the living!
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.