Psalms 53

1 TO THE OVERSEER. “ON A DISEASE.” AN INSTRUCTION OF DAVID. A fool said in his heart, “There is no God.” They have done corruptly, Indeed, they have done abominable iniquity, There is none doing good.

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.

2 God looked on the sons of men from the heavens, To see if there is an understanding one, [One] seeking God.

Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.

3 Everyone went back, together they became filthy, There is none doing good—not even one.

Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 Workers of iniquity have not known, Those eating my people have eaten bread, They have not called God.

Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?

5 There they feared a fear—there was no fear, For God has scattered the bones of him Who is encamping against you, You have put to shame, For God has despised them.

Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

6 Who gives the salvation of Israel from Zion? When God turns back [to] a captivity of His people, Jacob rejoices—Israel is glad!

Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.