Psalms 50
1 A PSALM OF ASAPH. The God of gods—YHWH—has spoken, And He calls to the earth From the rising of the sun to its going in.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 From Zion, the perfection of beauty, God shone.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Our God comes, and is not silent, Fire devours before Him, And around Him it has been very tempestuous.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 He calls to the heavens from above, And to the earth, to judge His people.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Gather My saints to Me, Making covenant with Me over a sacrifice.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 And the heavens declare His righteousness, For God Himself is judging. (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hear, O My people, and I speak, O Israel, and I testify against you, God—I [am] your God.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 I do not reprove you for your sacrifices, Indeed, your burnt-offerings [Are] continually before Me.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 I do not take a bullock from your house, [Or] male goats from your folds.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 For every beast of the forest [is] Mine, The livestock on the hills of oxen.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 I have known every bird of the mountains, And the wild beast of the field [is] with Me.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 If I am hungry I do not tell [it] to you, For the world and its fullness [is] Mine.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Do I eat the flesh of bulls, And drink the blood of male goats?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Sacrifice to God confession, And complete your vows to the Most High.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 And call Me in a day of adversity, I deliver you, and you honor Me.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 And to the wicked God has said: What to you—to recount My statutes? That you lift up My covenant on your mouth?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Indeed, you have hated instruction, And cast My words behind you.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 If you have seen a thief, Then you are pleased with him, And your portion [is] with adulterers.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 You have sent forth your mouth with evil, And your tongue joins deceit together,
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 You sit, you speak against your brother, You give slander against a son of your mother.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 These you did, and I kept silent, You have thought that I am like you, I reprove you, and set in array before your eyes.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Now understand this, You who are forgetting God, Lest I tear, and there is no deliverer.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 He who is sacrificing praise honors Me, As for him who makes a way, I cause him to look on the salvation of God!
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
