Psalms 39
1 TO THE OVERSEER. FOR JEDUTHUN. A PSALM OF DAVID. I have said, “I observe my ways, Against sinning with my tongue, I keep a curb for my mouth, While the wicked [is] before me.”
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 I was mute [with] silence, I kept silent from good, and my pain is excited.
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 My heart [is] hot within me, In my meditating the fire burns, I have spoken with my tongue.
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 “Cause me to know, O YHWH, my end, And the measure of my days—what it [is],” I know how frail I [am].
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Behold, You have made my days handbreadths, And my age [is] as nothing before You, Only, every man set up [is] all vanity. (Selah)
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 Only, each habitually walks in an image, Only, [in] vain, they are disquieted, He heaps up and does not know who gathers them.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 And now, what have I expected? O Lord, my hope—it [is] of You.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Deliver me from all my transgressions, Do not make me a reproach of the fool.
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 I have been mute, I do not open my mouth, Because You have done [it].
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Turn aside Your stroke from off me, From the striving of Your hand I have been consumed.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 With reproofs against iniquity, You have corrected man, And dissolve his desirableness as a moth, Only, every man [is] vanity. (Selah)
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 Hear my prayer, O YHWH, And give ear [to] my cry, Do not be silent to my tear, For I [am] a sojourner with You, A settler like all my fathers.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Look from me, and I brighten up before I go and am not!
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
