Psalms 38
1 A PSALM OF DAVID. “TO CAUSE TO REMEMBER.” YHWH, do not reprove me in Your wrath, Nor discipline me in Your fury.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For Your arrows have come down on me, And You let down Your hand on me.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Soundness is not in my flesh, Because of Your indignation, Peace is not in my bones, Because of my sin.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For my iniquities have passed over my head, As a heavy burden—too heavy for me.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Stunk—my wounds have become corrupt, Because of my folly.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 I have been bent down, I have been bowed down—to excess, I have gone mourning all the day.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For my flanks have been full of drought, And soundness is not in my flesh.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 I have been feeble and struck—to excess, I have roared from disquietude of heart.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Lord, all my desire [is] before You, And my sighing has not been hid from You.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 My heart [is] panting, my power has forsaken me, And the light of my eyes, Even they are not with me.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 My lovers and my friends stand aloof from before my plague. And my neighbors have stood far off.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 And those seeking my soul lay a snare, And those seeking my evil Have spoken mischievous things, And they meditate [on] deceits all the day.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 And I, as deaf, do not hear. And as a mute one who does not open his mouth.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Indeed, I am as a man who does not hear, And in his mouth are no reproofs.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Because for You, O YHWH, I have waited, You answer, O Lord my God.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 When I said, “Lest they rejoice over me, In the slipping of my foot they magnified themselves against me.”
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 For I am ready to halt, And my pain [is] continually before me.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 For I declare my iniquity, I am sorry for my sin.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 And my enemies [are] lively, They have been strong, and those hating me without cause, Have been multiplied.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 And those paying evil for good accuse me, Because of my pursuing good.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Do not forsake me, O YHWH, My God, do not be far from me,
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Hurry to help me, O Lord, my salvation!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
