Psalms 17
1 A PRAYER OF DAVID. Hear, O YHWH, righteousness, attend my cry, Give ear [to] my prayer, without lips of deceit.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 My judgment goes out from before You; Your eyes see uprightly.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 You have proved my heart, You have inspected by night, You have tried me, You find nothing; My thoughts do not pass over my mouth.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 As for doings of man, Through a word of Your lips I have observed The paths of a destroyer;
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 To uphold my goings in Your paths, My steps have not slipped.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 I called You, for You answer me, O God, incline Your ear to me, hear my speech.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Separate Your kindness wonderfully, O Savior of the confiding, By Your right hand, from withstanders.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Keep me as the apple, the daughter of the eye; Hide me in the shadow of Your wings,
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 From the face of the wicked who spoiled me, [From] my enemies in soul who go around against me.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 They have closed up their fat, Their mouths have spoken with pride:
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 “Our steps have now surrounded [him]”; They set their eyes to turn aside in the land.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 His likeness as a lion desirous to tear, As a young lion dwelling in secret places.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Arise, O YHWH, go before his face, Cause him to bend. Deliver my soul from the wicked, Your sword,
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 From men, Your hand, O YHWH, From men of the world, their portion [is] in life, And [with] Your hidden things You fill their belly, They are satisfied [with] sons, And have left their abundance to their sucklings.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 I—in righteousness, I see Your face; I am satisfied, in awaking, [with] Your form!
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
