< Psalms 14 >
1 TO THE OVERSEER. BY DAVID. A fool has said in his heart, “There is no God”; They have done corruptly, They have done abominable actions, There is not a doer of good.
Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.
2 YHWH has looked from the heavens on the sons of men, To see if there is a wise one—seeking God.
Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.
3 The whole have turned aside, Together they have been filthy: There is not a doer of good, not even one.
Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.
4 Have all working iniquity not known? Those consuming my people have eaten bread, They have not called YHWH.
Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?
5 They have feared a fear there, For God [is] in the generation of the righteous.
Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.
6 You cause the counsel of the poor to stink, Because YHWH [is] his refuge.
Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.
7 “Who gives the salvation of Israel from Zion?” When YHWH turns back [To] a captivity of His people, Jacob rejoices—Israel is glad!
Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.