Psalms 139
1 TO THE OVERSEER. A PSALM OF DAVID. YHWH, You have searched me, and know.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 You have known my sitting down, And my rising up, You have attended to my thoughts from afar.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 You have fanned my path and my lying down, And have been acquainted [with] all my ways.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 For there is not a word in my tongue, Behold, O YHWH, You have known it all!
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 You have besieged me behind and before, And You place Your hand on me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Knowledge too wonderful for me, It has been set on high, I am not able for it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 To where do I go from Your Spirit? And to where do I flee from Your face?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 If I ascend the heavens—You [are] there, And spread out a bed in Sheol, behold, You! (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 I take the wings of morning, I dwell in the uttermost part of the sea,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Also there Your hand leads me, And Your right hand holds me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 And I say, “Surely darkness bruises me,” Then night [is] light to me.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Also darkness does not hide from You, And night shines as day, As [is] darkness so [is] light.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For You have possessed my reins, You cover me in my mother’s belly.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I confess You, because I have been fearfully distinguished. Your works [are] wonderful, And my soul is knowing [it] well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My substance was not hid from You, When I was made in secret, Curiously worked in the lower part of earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Your eyes saw my unformed substance, And all of them are written on Your scroll, The days they were formed—And not one among them.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 And how precious Your thoughts have been to me, O God, how great has been their sum!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 I recount them! They are more than the sand, I have awoken, and I am still with You.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Do You slay, O God, the wicked? Then, men of blood, turn aside from me!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Who exchange You for wickedness, Your enemies [are] lifted up to vanity.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Do I not hate, YHWH, those hating You? And grieve myself with Your withstanders?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I have hated them [with] perfect hatred, They have become enemies to me.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Search me, O God, and know my heart, Try me, and know my thoughts,
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 And see if a grievous way be in me, And lead me in a perpetual way!
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
