Psalms 137

1 By rivers of Babylon—There we sat, Indeed, we wept when we remembered Zion.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 We hung our harps on willows in its midst.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 For there our captors asked us the words of a song, And our spoilers—joy: “Sing to us of a song of Zion.”

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 How do we sing the song of YHWH, On the land of a stranger?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 If I forget you, O Jerusalem, my right hand forgets!

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 My tongue cleaves to my palate, If I do not remember you, If I do not exalt Jerusalem above my chief joy.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Remember, YHWH, for the sons of Edom, The day of Jerusalem, Those saying, “Raze, raze to its foundation!”

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 O daughter of Babylon, O destroyed one, O the blessedness of him who repays to you your deed, That you have done to us.

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 O the blessedness of him who seizes, and has dashed your sucklings on the rock!

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.