Psalms 109
1 TO THE OVERSEER. A PSALM OF DAVID. O God of my praise, do not be silent,
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For the mouth of wickedness, and the mouth of deceit, They have opened against me, They have spoken with me—A tongue of falsehood, and words of hatred!
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They have surrounded me about, And they fight me without cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 For my love they oppose me, and I—prayer!
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 And they set against me evil for good, And hatred for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Appoint the wicked over him, And an adversary stands at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 In his being judged, he goes forth wicked, And his prayer is for sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 His days are few, another takes his oversight,
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 His sons are fatherless, and his wife a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 And his sons wander continually, Indeed, they have begged, And have sought out of their dry places.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 An exactor lays a snare for all that he has, And strangers spoil his labor.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 He has none to extend kindness, Nor is there one showing favor to his orphans.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 His posterity is for cutting off, Their name is blotted out in another generation.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 The iniquity of his fathers Is remembered to YHWH, And the sin of his mother is not blotted out.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 They are continually before YHWH, And He cuts off their memorial from earth.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because that he has not remembered to do kindness, And pursues the poor man and needy, And the struck of heart—to slay,
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 And he loves reviling, and it meets him, And he has not delighted in blessing, And it is far from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 And he puts on reviling as his robe, And it comes in as water into his midst, And as oil into his bones.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 It is to him as apparel—he covers himself, And he girds it on for a continual girdle.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 This [is] the wage of my accusers from YHWH, And of those speaking evil against my soul.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 And You, O Lord YHWH, Deal with me for Your Name’s sake, Because Your kindness [is] good, deliver me.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For I [am] poor and needy, And my heart has been pierced in my midst.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I have gone as a shadow when it is stretched out, I have been driven away as a locust.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees have been feeble from fasting, And my flesh has failed of fatness.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 And I have been a reproach to them, They see me, they shake their head.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me, O YHWH my God, Save me, according to Your kindness.
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 And they know that this [is] Your hand, You, O YHWH, You have done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 They revile, and You bless, They have risen, and are ashamed, And Your servant rejoices.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 My accusers put on blushing, and are covered, Their shame [is] as an upper robe.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I thank YHWH greatly with my mouth, And I praise Him in the midst of many,
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For He stands at the right hand of the needy, To save from those judging his soul.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
