Psalms 104
1 Bless, O my soul, YHWH! YHWH, my God, You have been very great, You have put on splendor and majesty.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Covering Himself [with] light as a garment, Stretching out the heavens as a curtain,
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Who is laying the beam of His upper chambers in the waters, Who is making thick clouds His chariot, Who is walking on wings of wind,
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Making His messengers—the winds, His ministers—the flaming fire.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 He has founded earth on its bases, It is not moved for all time and forever.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 The abyss! You have covered it as with clothing, Waters stand above hills.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 They flee from Your rebuke, They hurry away from the voice of Your thunder.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 They go up hills—they go down valleys, To a place You have founded for them.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 You have set a border, they do not pass over, They do not turn back to cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 He is sending forth fountains in valleys, They go on between hills.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They water every beast of the field, Wild donkeys break their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 The bird of the heavens dwells by them, From between the branches They give forth the voice.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Watering hills from His upper chambers, The earth is satisfied from the fruit of Your works.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Causing grass to spring up for livestock, And herb for the service of man, To bring forth bread from the earth,
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 And wine—it makes the heart of man glad, To cause the face to shine from oil, And bread—it supports the heart of man.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The trees of YHWH [are] satisfied, Cedars of Lebanon that He has planted,
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Where birds make nests, The stork—the firs [are] her house.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 The high hills [are] for wild goats, rocks [are] a refuge for hyraxes,
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 He made the moon for seasons, The sun has known his place of entrance.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 You set darkness, and it is night, Every beast of the forest creeps in it.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions are roaring for prey, And to seek their food from God.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 The sun rises, they are gathered, And they crouch in their dens.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Man goes forth to his work, And to his service—until evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 How many have been Your works, O YHWH, You have made all of them in wisdom, The earth is full of your possessions.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 This, the sea, great and broad of sides, There [are] moving things—innumerable, Living creatures—small with great.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 There ships go—[and] leviathan, That You have formed to play in it.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 All of them look to You, To give their food in its season.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 You give to them—they gather, You open Your hand—they [are] satisfied [with] good.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 You hide Your face—they are troubled, You gather their spirit—they expire, And they return to their dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 You send out Your Spirit, they are created, And You renew the face of the ground.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 The glory of YHWH is for all time, YHWH rejoices in His works,
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Who is looking to earth, and it trembles, He comes against hills, and they smoke.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I sing to YHWH during my life, I sing praise to my God while I exist.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 My meditation on Him is sweet, I rejoice in YHWH.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Sinners are consumed from the earth, And the wicked are no more. Bless, O my soul, YHWH. Praise YAH!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
