< Psalms 102 >

1 A PRAYER OF THE AFFLICTED WHEN HE IS FEEBLE, AND POURS OUT HIS COMPLAINT BEFORE YHWH. O YHWH, hear my prayer, indeed, my cry comes to You.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Do not hide Your face from me, In a day of my adversity, Incline Your ear to me, In the day I call, hurry, answer me.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 For my days have been consumed in smoke, And my bones have burned as a firebrand.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Struck as the herb, and withered, is my heart, For I have forgotten to eat my bread.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 From the voice of my sighing My bone has cleaved to my flesh.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 I have been like to a pelican of the wilderness, I have been as an owl of the dry places.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 I have watched, and I am As a bird alone on the roof.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 All the day my enemies reproached me, Those mad at me have sworn against me.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Because I have eaten ashes as bread, And have mingled my drink with weeping,
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 From Your indignation and Your wrath, For You have lifted me up, And cast me down.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 My days [are] stretched out as a shadow, And I am withered as the herb.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 And You, O YHWH, abide for all time, And Your memorial from generation to generation.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 You rise—You pity Zion, For the time to favor her, For the appointed time has come.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 For Your servants have been pleased with her stones, And they favor her dust.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 And nations fear the Name of YHWH, And all kings of the earth Your glory,
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 For YHWH has built Zion, He has been seen in His glory,
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 He turned to the prayer of the destitute, And He has not despised their prayer.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 This is written for a later generation, And the people created praise YAH.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 For He has looked From the high place of His sanctuary. YHWH looked attentively from the heavens to earth,
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 To hear the groan of the prisoner, To loose sons of death,
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 To declare in Zion the Name of YHWH, And His praise in Jerusalem,
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 In the peoples being gathered together, And the kingdoms—to serve YHWH.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 He has humbled my power in the way, He has shortened my days.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 I say, “My God, do not take me up in the midst of my days,” Your years [are] through all generations.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 You founded the earth before time, And the heavens [are] the work of Your hands.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 They perish, and You remain, And all of them become old as a garment, You change them as clothing, And they are changed.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 And You [are] the same, and Your years are not finished.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 The sons of Your servants continue, And their seed is established before You!
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

< Psalms 102 >