Psalms 10
1 Why, YHWH, do You stand at a distance? Do You hide in times of adversity?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 Through the pride of the wicked, Is the poor inflamed, They are caught in schemes that they devised.
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Because the wicked has boasted Of the desire of his soul, And he has blessed a dishonest gainer, He has despised YHWH.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 The wicked does not inquire according to the height of his face. “There is no God!” [are] all his schemes.
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 His ways writhe at all times, Your judgments [are] on high before him, All his adversaries—he puffs at them.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 He has said in his heart, “I am not moved, [And am] not in calamity to generation and generation.”
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 His mouth is full of oaths, And deceits, and fraud: Under his tongue [is] perverseness and iniquity,
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 He sits in an ambush of the villages, He slays the innocent in secret places. His eyes secretly watch for the afflicted,
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 He lies in wait in a secret place, as a lion in a covert. He lies in wait to catch the poor, He catches the poor, drawing him into his net.
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 He is bruised—he bows down, The afflicted has fallen by his mighty ones.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 He said in his heart, “God has forgotten, He has hid His face, He has never seen.”
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Arise, O YHWH! O God, lift up Your hand! Do not forget the humble.
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Why has the wicked despised God? He has said in his heart, “It is not required.”
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 You have seen, For You behold perverseness and anger; By giving into Your hand, The afflicted leave [it] on You, You have been a helper of the fatherless.
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Break the arm of the wicked and the evil, Seek out his wickedness, find none;
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 YHWH [is] King for all time and forever, The nations have perished out of His land!
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 You have heard the desire of the humble, O YHWH. You prepare their heart; You cause Your ear to attend,
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 To judge the fatherless and bruised: He adds no more to oppress—man of the earth!
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
