Proverbs 1
1 Proverbs of Solomon, son of David, king of Israel:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 For knowing wisdom and instruction, For understanding sayings of intelligence,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 For receiving the instruction of wisdom, Righteousness, judgment, and uprightness,
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 For giving to simple ones—prudence, To a youth—knowledge and discretion.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 (The wise hear and increase learning, And the intelligent obtain counsels.)
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 For understanding a proverb and its sweetness, Words of the wise and their acute sayings.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Fear of YHWH [is the] beginning of knowledge, Fools have despised wisdom and instruction!
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Hear, my son, the instruction of your father, And do not leave the law of your mother,
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 For they [are] a graceful wreath to your head, And chains to your neck.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My son, if sinners entice you, do not be willing.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they say, “Come with us, we lay wait for blood, We watch secretly for the innocent without cause,
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 We find every precious substance, We fill our houses [with] spoil,
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 You cast your lot among us, One purse is—to all of us.”
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 My son! Do not go in the way with them, Withhold your foot from their path,
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feet run to evil, And they hurry to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Surely in vain is the net spread out before the eyes of any bird.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 And they lay wait for their own blood, They watch secretly for their own lives.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 So [are] the paths of every gainer of dishonest gain, It takes the life of its owners.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom cries aloud in an out-place, She gives forth her voice in broad places,
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 She calls at the head of the multitudes, In the openings of the gates, In the city she says her sayings:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 “Until when, you simple, do you love simplicity? And have scorners desired their scorning? And do fools hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Turn back at my reproof, behold, I pour forth my spirit to you, I make known my words with you.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Because I have called, and you refuse, I stretched out my hand, and none is attending,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 And you slight all my counsel, And you have not desired my reproof.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 I also laugh in your calamity, I deride when your fear comes,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 When your fear comes as destruction, And your calamity comes as a windstorm, When adversity and distress come on you.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Then they call me, and I do not answer, They seek me earnestly, and do not find me.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Because that they have hated knowledge, And have not chosen the fear of YHWH.
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 They have not consented to my counsel, They have despised all my reproof,
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 And they eat of the fruit of their way, And they are filled from their own counsels.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 For the turning of the simple slays them, And the security of the foolish destroys them.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 And whoever is listening to me dwells confidently, And [is] quiet from fear of evil!”
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
