Proverbs 9
1 Wisdom has built her house, She has hewn out her pillars—seven.
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2 She has slaughtered her slaughter, She has mingled her wine, Indeed, she has arranged her table.
Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3 She has sent forth her girls, She cries on the tops of the high places of the city:
Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
4 “Who [is] simple? Let him turn aside here.” Whoever lacks heart: she has said to him,
Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5 “Come, eat of my bread, And drink of the wine I have mingled.
Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
6 Forsake the simple and live, And be blessed in the way of understanding.”
Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7 The instructor of a scorner Is receiving for it—shame, And a reprover of the wicked—his blemish.
Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8 Do not reprove a scorner, lest he hate you, Give reproof to the wise, and he loves you.
Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9 Give to the wise, and he is wiser still, Make known to the righteous, And he increases learning.
Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
10 The commencement of wisdom [is] the fear of YHWH, And a knowledge of the Holy Ones [is] understanding.
Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
11 For by me your days multiply, And years of life are added to you.
Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12 If you have been wise, you have been wise for yourself, And you have scorned—you bear [it] alone.
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
13 A foolish woman [is] noisy, Simple, and has not known what.
Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14 And she has sat at the opening of her house, On a throne—the high places of the city,
И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15 To call to those passing by the way, Who are going straight [on] their paths.
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16 “Who [is] simple? Let him turn aside here.” And whoever lacks heart—she said to him,
Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
17 “Stolen waters are sweet, And hidden bread is pleasant.”
Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
