Proverbs 6
1 My son! If you have been guarantor for your friend, Have struck your hand for a stranger,
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 Have been snared with sayings of your mouth, Have been captured with sayings of your mouth,
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Do this now, my son, and be delivered, For you have come into the hand of your friend. Go, trample on yourself, and strengthen your friend,
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Do not give sleep to your eyes, And slumber to your eyelids,
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Be delivered as a roe from the hand, And as a bird from the hand of a fowler.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Go to the ant, O slothful one, See her ways and be wise;
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Which has no captain, overseer, and ruler,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 She prepares her bread in summer, She has gathered her food in harvest.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Until when, O slothful one, do you lie? When do you arise from your sleep?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 A little sleep, a little slumber, A little clasping of the hands to rest,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 And your poverty has come as a traveler, And your want as an armed man.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 A man of worthlessness, a man of iniquity, Walking [with] perverseness of mouth,
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 Winking with his eyes, speaking with his feet, Directing with his fingers,
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 Contrariness [is] in his heart, devising evil at all times, He sends forth contentions.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Therefore his calamity comes suddenly, He is broken instantly—and no healing.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 These six has YHWH hated, Indeed, seven [are] abominations to His soul:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 High eyes, False tongues, And hands shedding innocent blood,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 A heart devising thoughts of vanity, Feet hastening to run to evil,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 A false witness [who] breathes out lies, And one sending forth contentions between brothers.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 Keep, my son, the command of your father, And do not leave the law of your mother.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Bind them on your heart continually, Tie them on your neck.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 In your going up and down, it leads you, In your lying down, it watches over you, And you have awoken—it talks [with] you.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 For the command [is] a lamp, And the Law a light, And a way of life [are] reproofs of instruction,
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 To preserve you from an evil woman, From the flattery of the tongue of a strange woman.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Do not desire her beauty in your heart, And do not let her take you with her eyelids.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 For a harlot consumes to a cake of bread, And an adulteress hunts the precious soul.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Does a man take fire into his bosom, And are his garments not burned?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Does a man walk on the hot coals, And are his feet not scorched?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 So [is] he who has gone in to the wife of his neighbor, None who touches her is innocent.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 They do not despise the thief, When he steals to fill his soul when he is hungry,
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 And being found he repays sevenfold, He gives all the substance of his house.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 He who commits adultery [with] a woman lacks heart, He who does it is destroying his soul.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 He finds a stroke and shame, And his reproach is not wiped away,
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 For jealousy [is] the fury of a man, And he does not spare in a day of vengeance.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 He does not accept the appearance of any atonement, Indeed, he does not consent, Though you multiply bribes!
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
