Proverbs 31
1 Words of Lemuel, a king, a declaration that his mother taught him:
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 “What, my son? And what, son of my womb? And what, son of my vows?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Do not give your strength to women, And your ways to wiping away of kings.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 [It is] not for kings, O Lemuel, Not for kings, to drink wine, And for princes—a desire of strong drink.
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 Lest he drink, and forget the decree, And change the judgment of any of the sons of affliction.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Give strong drink to the perishing, And wine to the bitter in soul,
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 He drinks, and forgets his poverty, And he does not remember his misery again.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Open your mouth for the mute, For the right of all sons of change.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Open your mouth, judge righteously, Both the cause of the poor and needy!”
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 [ALEPH-BET] A woman of worth who finds? Indeed, her price [is] far above rubies.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 The heart of her husband has trusted in her, And he does not lack spoil.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 She has done him good, and not evil, All [the] days of her life.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 She has sought wool and flax, And with delight she works [with] her hands.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 She has been as ships of the merchant, She brings in her bread from afar.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Indeed, she rises while yet night, And gives food to her household, And a portion to her girls.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 She has considered a field, and takes it, She has planted a vineyard from the fruit of her hands.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 She has girded her loins with might, And strengthens her arms.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 She has perceived when her merchandise [is] good, Her lamp is not extinguished in the night.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 She has sent forth her hands on a spindle, And her hands have held a distaff.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 She has spread forth her hand to the poor, Indeed, she sent forth her hands to the needy.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 She is not afraid of her household from snow, For all her household are clothed [with] scarlet.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 She has made ornamental coverings for herself, Silk and purple [are] her clothing.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Her husband is known in the gates, In his sitting with [the] elderly of [the] land.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 She has made linen garments, and sells, And she has given a girdle to the merchant.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Strength and honor [are] her clothing, And she rejoices at a latter day.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 She has opened her mouth in wisdom, And the law of kindness [is] on her tongue.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 She [is] watching the ways of her household, And she does not eat bread of sloth.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Her sons have risen up, and pronounce her blessed, Her husband, and he praises her,
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 “The daughters who have done worthily [are] many, You have gone up above them all.”
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Favor [is] deceitful, and beauty [is] vain, A woman fearing YHWH, she may boast herself.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Give to her of the fruit of her hands, And her works praise her in the gates!
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
