Proverbs 25
1 These are also proverbs of Solomon, that men of Hezekiah king of Judah transcribed:
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 The glory of God [is] to hide a thing, And the glory of kings [is] to search out a matter.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 The heavens for height, and the earth for depth, And the heart of kings—[are] unsearchable.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Take away dross from silver, And a vessel goes forth for the refiner,
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 Take away the wicked before a king, And his throne is established in righteousness.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Do not honor yourself before a king, And do not stand in the place of the great.
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 For better [that] he has said to you, “Come up here,” Than [that] he humbles you before a noble, Whom your eyes have seen.
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 Do not go forth to strive, hurry, turn, What do you do in its latter end, When your neighbor causes you to blush?
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Plead your cause with your neighbor, And do not reveal the secret counsel of another,
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 Lest the hearer put you to shame, And your evil report not turn back.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 Apples of gold in imagery of silver, [Is] the word spoken at its fit times.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 A ring of gold, and an ornament of pure gold, [Is] the wise reprover to an attentive ear.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 As a vessel of snow in a day of harvest, [So is] a faithful ambassador to those sending him, And he refreshes the soul of his masters.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Clouds and wind without rain, [Is] a man boasting himself in a false gift.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 A ruler is persuaded by long-suffering, And a soft tongue breaks a bone.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 You have found honey—eat your sufficiency, Lest you are satiated [with] it, and have vomited it.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Withdraw your foot from your neighbor’s house, Lest he is satiated [with] you, and has hated you.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 A maul, and a sword, and a sharp arrow, [Is] the man testifying a false testimony against his neighbor.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 A bad tooth, and a tottering foot, [Is] the confidence of the treacherous in a day of adversity.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 Whoever is taking away a garment in a cold day, [Is as] vinegar on natron, And a singer of songs on a sad heart.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 If he who is hating you hungers, cause him to eat bread, And if he thirsts, cause him to drink water.
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 For you are putting coals on his head, And YHWH gives repayment to you.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 A north wind brings forth rain, And a secret tongue—indignant faces.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24 Better to sit on a corner of a roof, Than [with] a woman of contentions, and a house of company.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 [As] cold waters for a weary soul, So [is] a good report from a far country.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 A spring troubled, and a fountain corrupt, [Is] the righteous falling before the wicked.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 The eating of much honey is not good, Nor a searching out of one’s own honor—honor.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 A city broken down without walls, [Is] a man without restraint over his spirit!
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
