Proverbs 23
1 When you sit to eat with a ruler, Diligently consider that which [is] before you,
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 And you have put a knife to your throat, If you [are] a man of appetite.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Have no desire to his delicacies, seeing it [is] lying food.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Do not labor to make wealth, Cease from your own understanding, Do you cause your eyes to fly on it? Then it is not.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 For wealth makes wings to itself, It flies to the heavens as an eagle.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Do not eat the bread of an evil eye, And have no desire to his delicacies,
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 For as he has thought in his soul, so he [is]. “Eat and drink,” he says to you, And his heart [is] not with you.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 You vomit up your morsel you have eaten, And have marred your words that [are] sweet.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 Do not speak in the ears of a fool, For he treads on the wisdom of your words.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Do not remove a border of ancient times, And do not enter into fields of the fatherless,
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 For their Redeemer [is] strong, He pleads their cause with you.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Bring your heart to instruction, And your ear to sayings of knowledge.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Do not withhold discipline from a youth, When you strike him with a rod he does not die.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 My son, if your heart has been wise, My heart rejoices, even mine,
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 And my reins exult when your lips speak uprightly.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Do not let your heart be envious at sinners, But—in the fear of YHWH all the day.
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 For is there a posterity? Then your hope is not cut off.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Hear, my son, and be wise, And make your heart blessed in the way,
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Do not become drunk with wine, Among gluttonous ones of flesh,
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 For the drunkard and glutton become poor, And drowsiness clothes with rags.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Listen to your father, who begot you, And do not despise your mother when she has become old.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Buy truth, and do not sell, Wisdom, and instruction, and understanding,
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 The father of the righteous rejoices greatly, The begetter of the wise rejoices in him.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Your father and your mother rejoice, Indeed, she bearing you is joyful.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Give, my son, your heart to me, And let your eyes watch my ways.
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 For a harlot [is] a deep ditch, And a strange woman [is] a narrow pit.
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 She also, as catching prey, lies in wait, And she increases the treacherous among men.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Who has woe? Who has sorrow? Who has contentions? Who has complaint? Who has wounds without cause? Who has redness of eyes?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 Those lingering by the wine, Those going in to search out mixed wine.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Do not see wine when it shows itself red, When it gives its color in the cup, It goes up and down through the upright.
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 Its latter end—it bites as a serpent, And it stings as a viper.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Your eyes see strange women, And your heart speaks perverse things.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 And you have been as one lying down in the heart of the sea, And as one lying down on the top of a mast.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 “They struck me, I have not been sick, They beat me, I have not known. When I awake—I seek it yet again!”
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
