Proverbs 22
1 A name is chosen rather than much wealth, Than silver and than gold—good grace.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 Rich and poor have met together, YHWH [is] the Maker of them all.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 The prudent has seen the evil, and is hidden, And the simple have passed on, and are punished.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The end of humility [is] the fear of YHWH, riches, and honor, and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thorns [and] snares [are] in the way of the perverse, Whoever is keeping his soul is far from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Give instruction to a youth about his way, Even when he is old he does not turn from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich rules over the poor, And a servant [is] the borrower to the lender.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 Whoever is sowing perverseness reaps sorrow, And the rod of his anger wears out.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 The good of eye—he is blessed, For he has given of his bread to the poor.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Cast out a scorner—and contention goes out, And strife and shame cease.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Whoever is loving cleanness of heart, His lips [are] grace, A king [is] his friend.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 The eyes of YHWH have kept knowledge, And He overthrows the words of the treacherous.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The slothful has said, “A lion [is] outside, I am slain in the midst of the broad places.”
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 The mouth of strange women [is] a deep pit, The abhorred of YHWH falls there.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Folly is bound up in the heart of a youth, The rod of discipline puts it far from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 He [who] is oppressing the poor to multiply his [riches], Is giving to the rich—only to want.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Incline your ear, and hear words of the wise, And set your heart to my knowledge,
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For they are pleasant when you keep them in your heart, They are prepared together for your lips.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That your trust may be in YHWH, I caused you to know today, even you.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Have I not written to you three times With counsels and knowledge?
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 To cause you to know the certainty of sayings of truth, To return sayings of truth to those sending you.
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Do not rob the poor because he [is] poor, And do not bruise the afflicted in the gate.
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For YHWH pleads their cause, And has spoiled the soul of their spoilers.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Do not show yourself friendly with an angry man, And do not go in with a man of fury,
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 Lest you learn his paths, And have received a snare to your soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Do not be among those striking hands, Among sureties [for] burdens.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 If you have nothing to pay, Why does he take your bed from under you?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Do not remove a border of ancient times, That your fathers have made.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Have you seen a man speedy in his business? He stations himself before kings, He does not station himself before obscure men!
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
