< Proverbs 13 >
1 A wise son—the instruction of a father, And a scorner—he has not heard rebuke.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 A man eats good from the fruit of the mouth, And the soul of the treacherous—violence.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Whoever is keeping his mouth, is keeping his soul, Whoever is opening wide his lips—ruin to him!
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 The soul of the slothful is desiring, and does not have. And the soul of the diligent is made fat.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 The righteous hates a false word, And the wicked causes abhorrence, and is confounded.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Righteousness keeps him who is perfect in the way, And wickedness overthrows a sin offering.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 There is [he] who is making himself rich, and has nothing, Who is making himself poor, and wealth [is] abundant.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 The ransom of a man’s life [are] his riches, And the poor has not heard rebuke.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 The light of the righteous rejoices, And the lamp of the wicked is extinguished.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 A vain man causes debate through pride, And wisdom [is] with the counseled.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Wealth from vanity becomes little, And whoever is gathering by the hand becomes great.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Hope prolonged is making the heart sick, And a tree of life [is] the coming desire.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Whoever is despising the word is destroyed for it, And whoever is fearing the command is repaid.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 The law of the wise [is] a fountain of life, To turn aside from snares of death.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Good understanding gives grace, And the way of the treacherous [is] hard.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Every prudent one deals with knowledge, And a fool spreads out folly.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 A wicked messenger falls into evil, And a faithful ambassador is healing.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Whoever is refusing instruction—poverty and shame, And whoever is observing reproof is honored.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 A desire accomplished is sweet to the soul, And an abomination to fools [Is] to turn from evil.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Whoever is walking with wise men is wise, And a companion of fools suffers evil.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Evil pursues sinners, And good repays the righteous.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 A good man causes sons’ sons to inherit, And the sinner’s wealth [is] laid up for the righteous.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Abundance of food—the tillage of the poor, And substance is consumed without judgment.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Whoever is sparing his rod is hating his son, And whoever is loving him has hurried his discipline.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 The righteous is eating to the satiety of his soul, And the belly of the wicked lacks!
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.