Numbers 12
1 And Miriam speaks—Aaron also—against Moses concerning the circumstance of the Cushite woman whom he had taken, for he had taken a Cushite woman;
И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
2 and they say, “Has YHWH only spoken by Moses? Has he not also spoken by us?” And YHWH hears.
И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
3 And the man Moses [is] very humble, more than any of the men who [are] on the face of the ground.
А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
4 And YHWH suddenly says to Moses, and to Aaron, and to Miriam, “Come out, you three, to the Tent of Meeting”; and those three come out.
И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
5 And YHWH comes down in the pillar of the cloud, and stands at the opening of the tent, and calls Aaron and Miriam, and both of them come out.
Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
6 And He says, “Now hear My words: If your prophet is of YHWH, I make Myself known to him in a vision; I speak with him in a dream.
И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
7 Not so My servant Moses; He [is] steadfast in all My house.
Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
8 I speak with him mouth to mouth, Even [by] an appearance, and not in riddles; And he beholds the form of YHWH attentively. Now why have you not been afraid To speak against My servant—against Moses?”
Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
9 And the anger of YHWH burns against them, and He goes on,
И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
10 and the cloud has turned aside from off the tent, and behold, Miriam [is] leprous as snow; and Aaron turns to Miriam, and behold, leprous!
И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
11 And Aaron says to Moses, “O my lord, please do not lay [this] sin on us [in] which we have been foolish, and [in] which we have sinned;
Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
12 please do not let her be as [one] dead, when in his coming out from the womb of his mother—the half of his flesh is consumed.”
Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
13 And Moses cries to YHWH, saying, “O God, please give healing to her! Please!”
И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
14 And YHWH says to Moses, “But [if] her father had but spat in her face—is she not ashamed [for] seven days? She is shut out [for] seven days at the outside of the camp, and afterward she is gathered.”
А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
15 And Miriam is shut out at the outside of the camp [for] seven days, and the people have not journeyed until Miriam is gathered;
Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
16 and afterward the people have journeyed from Hazeroth, and they encamp in the wilderness of Paran.
А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
