Job 9
1 And Job answers and says:
А Јов одговори и рече:
2 “Truly I have known that [it is] so, But how is man righteous with God?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 If he delights to strive with Him—He does not answer him one of a thousand.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Wise in heart and strong in power—Who has hardened toward Him and is at peace?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Who is removing mountains, And they have not known, Who has overturned them in His anger.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Who is shaking earth from its place, And its pillars move themselves.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Who is commanding to the sun, and it does not rise, And the stars He seals up.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Stretching out the heavens by Himself, And treading on the heights of the sea,
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Making the Great Bear, Orion, and the Pleiades, And the inner chambers of the south.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Doing great things until there is no searching, And wonderful, until there is no numbering.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Behold, He goes over by me, and I do not see, And He passes on, and I do not attend to it.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Behold, He snatches away, who brings it back? Who says to Him, What [are] You doing?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 God does not turn back His anger, Proud helpers have bowed under Him.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 How much less do I answer Him? Choose out my words with Him?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Whom, though I were righteous, I do not answer, For my judgment I make supplication.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Though I had called and He answers me, I do not believe that He gives ear [to] my voice.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Because He bruises me with a storm, And has multiplied my wounds for nothing.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 He does not permit me to refresh my spirit, But fills me with bitter things.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 If of power, behold, the Strong One; And if of judgment—who convenes me?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 If I am righteous, my mouth declares me wicked; [If] I am perfect, it declares me perverse.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 I am perfect; I do not know my soul, I despise my life.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 It is the same thing, therefore I said, He is consuming the perfect and the wicked.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 If a scourge puts to death suddenly, He laughs at the trial of the innocent.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Earth has been given Into the hand of the wicked. He covers the faces of her judges, If not—where, who [is] he?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 My days have been swifter than a runner, They have fled, they have not seen good,
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 They have passed on with ships of reed, As an eagle darts on food.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Though I say, I forget my talking, I forsake my corner, and I brighten up!
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 I have been afraid of all my griefs, I have known that You do not acquit me.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 I become wicked; why [is] this? I labor [in] vain.
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 If I have washed myself with snow-water, And purified my hands with soap,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 Then You dip me in corruption, And my garments have detested me.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 But if a man like myself—I answer Him, We come together into judgment.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 If there were a mediator between us, He places his hand on us both.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 He turns aside His rod from off me, And His terror does not make me afraid,
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 I speak, and do not fear Him, but I am not right with myself.”
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
