Job 8
1 And Bildad the Shuhite answers and says:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 “Until when do you speak these things? And a strong wind—sayings of your mouth?
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Does God pervert judgment? And does the Mighty One pervert justice?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 If your sons have sinned before Him, And He sends them away, By the hand of their transgression,
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 If you seek for God early, And make supplication to the Mighty,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 If you [are] pure and upright, Surely now He wakes for you, And has completed The habitation of your righteousness.
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 And your beginning has been small, And your latter end is very great.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 For inquire, please, of a former generation, And prepare for a search of their fathers,
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 For we [are] of yesterday, and we do not know, For our days [are] a shadow on earth.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Do they not show you—speak to you, And from their heart bring forth words?
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Does a rush rise without a marsh? A reed increase without water?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 While it [is] in its budding—uncropped, Even before any herb it withers.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 So [are] the paths of all forgetting God, And the hope of the profane perishes,
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 Whose confidence is loathsome, And the house of a spider his trust.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 He leans on his house—and it does not stand, He takes hold on it—and it does not abide.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 He [is] green before the sun, And over his garden his branch goes out.
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 His roots are wrapped by a heap, He looks for a house of stones.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 If [one] destroys him from his place, Then it has feigned concerning him, I have not seen you!
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Behold, this [is] the joy of His way, And from the dust others spring up.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Behold, God does not reject the perfect, Nor takes hold on the hand of evildoers.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 While He fills your mouth with laughter, And your lips with shouting,
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Those hating you put on shame, And the tent of the wicked is not!”
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
