Job 5
1 “Pray, call, is there any to answer you? And to which of the holy ones do you turn?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 For provocation slays the perverse, And envy puts to death the simple,
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 I have seen the perverse taking root, And I mark his habitation straight away,
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 His sons are far from safety, And they are bruised in the gate, And there is no deliverer.
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Whose harvest the hungry eat, And even take it from the thorns, And the designing swallowed their wealth.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 For sorrow does not come forth from the dust, Nor does misery spring up from the ground.
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 For man is born to misery, And the sparks go high to fly.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Yet I inquire for God, And for God I give my word,
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 Doing great things, and there is no searching. Wonderful, until there is no numbering.
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 Who is giving rain on the face of the land, And is sending waters on the out-places.
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 To set the low on a high place, And the mourners have been high [in] safety.
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 Making void thoughts of the cunning, And their hands do not execute wisdom.
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 Capturing the wise in their subtlety, And the counsel of wrestling ones was hurried,
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 By day they meet darkness, And as night—they grope at noon.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 He saves the needy from the sword in their mouth, And from a strong hand,
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 And there is hope for the poor, And perverseness has shut her mouth.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Behold, the blessedness of mortal man, God reproves him: And do not despise the discipline of the Mighty,
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 For He pains, and He binds up, He strikes, and His hands heal.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 In six distresses He delivers you, And in seven evil does not strike on you.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 In famine He has redeemed you from death, And in battle from the hands of the sword.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 When the tongue scourges you are hid, And you are not afraid of destruction, When it comes.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 At destruction and at hunger you mock, And of the beast of the earth, You are not afraid.
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 (For with sons of the field [is] your covenant, And the beast of the field Has been at peace with you.)
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 And you have known that your tent [is] peace, And inspected your habitation, and do not err,
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 And have known that your seed [is] numerous, And your offspring as the herb of the earth;
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 You come in full age to the grave, As the going up of a stalk in its season.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Behold, this—we searched it out—it [is] right, listen; And you, know for yourself!”
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
