Job 41
1 “Do you draw leviathan with a hook? And do you let down his tongue with a rope?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Do you put a reed in his nose? And pierce his jaw with a thorn?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Does he multiply supplications to you? Does he speak tender things to you?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Does he make a covenant with you? Do you take him for a perpetual servant?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Do you play with him as a bird? And do you bind him for your girls?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 (Companions feast on him, They divide him among the merchants!)
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Do you fill his skin with barbed irons? And his head with fish-spears?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Place your hand on him, Remember the battle—do not add!
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Behold, the hope of him is found a liar, Also, is one not cast down at his appearance?
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 None so fierce that he awakes him, And who [is] he [who] stations himself before Me?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Who has brought before Me and I repay? Under the whole heavens it [is] Mine.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 I do not keep silent concerning his parts, And the matter of might, And the grace of his arrangement.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Who has uncovered the face of his clothing? Who enters within his double bridle?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Who has opened the doors of his face? Around his teeth [are] terrible.
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 A pride—strong ones of shields, Shut up—a close seal.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 They draw near to one another, And air does not enter between them.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 They adhere to one another, They stick together and are not separated.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 His sneezings cause light to shine, And his eyes [are] as the eyelids of the dawn.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Flames go out of his mouth, sparks of fire escape.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Smoke goes forth out of his nostrils, As a blown pot and reeds.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 His breath sets coals on fire, And a flame goes forth from his mouth.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 Strength lodges in his neck, And grief exults before him.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 The flakes of his flesh have adhered—Firm on him—it is not moved.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 His heart [is] firm as a stone, Indeed, firm as the lower piece.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 The mighty are afraid at his rising, From his breakings they keep themselves free.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 The sword of his overtaker does not stand, Spear, dart, and breastplate.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 He reckons iron as straw, bronze as rotten wood.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 The son of the bow does not cause him to flee, Stones of the sling are turned into stubble by him.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Darts have been reckoned as stubble, And he laughs at the shaking of a javelin.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Sharp points of clay [are] under him, He spreads gold on the mire.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 He causes the deep to boil as a pot, He makes the sea as a pot of ointment.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 He causes a path to shine after him, One thinks the deep to be hoary.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 There is not on the earth his like, That is made without terror.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 He sees every high thing, He [is] king over all sons of pride.”
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
