Job 4
1 And Eliphaz the Temanite answers and says:
Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2 “Has one tried a word with you? You are weary! And who is able to keep in words?
Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3 Behold, you have instructed many, And feeble hands you make strong.
Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4 Your words raise up the stumbling one, And you strengthen bowing knees.
Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5 But now, it comes to you, And you are weary; It strikes to you, and you are troubled.
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6 Is your reverence not your confidence? Your hope—the perfection of your ways?
Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7 Now remember, Who, being innocent, has perished? And where have the upright been cut off?
Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8 As I have seen—plowers of iniquity, And sowers of misery, reap it!
Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9 From the breath of God they perish, And from the spirit of His anger [are] consumed.
Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10 The roaring of a lion, And the voice of a fierce lion, And teeth of young lions have been broken.
Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11 An old lion is perishing without prey, And the whelps of the lioness separate.
Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12 And a thing is secretly brought to me, And my ear receives a little of it.
Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13 In thoughts from visions of the night, In the falling of deep sleep on men,
У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14 Fear has met me, and trembling, And the multitude of my bones caused to fear.
Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15 And a spirit passes before my face, The hair of my flesh stands up;
И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16 It stands, and I do not discern its aspect, A likeness [is] before my eyes, Silence! And I hear a voice:
Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17 Is mortal man more righteous than God? Is a man cleaner than his Maker?
Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18 Behold, He puts no credence in His servants, Nor sets praise in His messengers.
Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19 Also—the inhabitants of houses of clay (Whose foundation [is] in the dust, They bruise them before a moth).
А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20 From morning to evening are beaten down, Without any regarding, they perish forever.
Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21 Has their excellence not been removed with them? They die, and not in wisdom!”
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
