Job 39
1 “Have you known the time of The bearing of the wild goats of the rock? Do you mark the bringing forth of does?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Do you number the months they fulfill? And have you known the time of their bringing forth?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 They bow down, They bring forth their young ones safely, They cast forth their pangs.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Their young ones are safe, They grow up in the field, they have gone out, And have not returned to them.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Who has sent forth the wild donkey free? Indeed, who opened the bands of the wild donkey?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 Whose house I have made the wilderness, And his dwellings the barren land,
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 He laughs at the multitude of a city, He does not hear the cries of an exactor.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 The range of mountains [is] his pasture, And he seeks after every green thing.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Is a wild ox willing to serve you? Does he lodge by your crib?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Do you bind a wild ox in a furrow [with] his thick band? Does he harrow valleys after you?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Do you trust in him because his power [is] great? And do you leave your labor to him?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Do you trust in him That he brings back your seed, And gathers [it to] your threshing-floor?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 [The] wing of the crying ostriches exults, but as a pinion and feather of a stork?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 For she leaves her eggs on the earth, And she warms them on the dust,
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 And she forgets that a foot may press it, And a beast of the field treads it down.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 It has hardened her young ones without her, Her labor [is] in vain, without fear.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 For God has caused her to forget wisdom, And He has not given a portion To her in understanding;
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 At the time she lifts herself up on high, She laughs at the horse and his rider.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Do you give might to the horse? Do you clothe his neck [with] a mane?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Do you cause him to rush as a locust? The splendor of his snorting [is] terrible.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 They dig in a valley, and he rejoices in power, He goes forth to meet the armor.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 He laughs at fear, and is not frightened, And he does not turn back from the face of the sword.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Quiver rattles against him, The flame of a spear, and a javelin.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 He swallows the ground with trembling and rage, And does not remain steadfast Because of the sound of a horn.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Among the horns he says, Aha, And from afar he smells battle, Roaring of princes and shouting.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 By your understanding does a hawk fly? Does he spread his wings to the south?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 At your command does an eagle go up high? Or lift up his nest?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 He inhabits a rock, Indeed, he lodges on the tooth of a rock, and fortress.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 From there he has sought food, His eyes look attentively to a far-off place,
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 And his brood sucks up blood, And where the pierced [are]—there [is] he!”
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
