Job 38
1 And YHWH answers Job out of the whirlwind and says:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 “Who [is] this—darkening counsel, By words without knowledge?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Now gird your loins as a man, And I ask you, and you cause Me to know.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Where were you when I founded the earth? Declare, if you have known understanding.
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Who placed its measures—if you know? Or who has stretched out a line on it?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 On what have its sockets been sunk? Or who has cast its cornerstone—
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 In the singing together of [the] stars of morning, When all [the] sons of God shout for joy?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 And He shuts up the sea with doors, In its coming forth, it goes out from the womb.
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 In My making a cloud its clothing, And thick darkness its swaddling band,
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 And I measure My statute over it, And place bar and doors,
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 And say, To here you come, and no more, And a command is placed On the pride of your billows.
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Have you commanded morning since your days? Do you cause the dawn to know its place?
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 To take hold on the skirts of the earth, And the wicked are shaken out of it,
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 It turns itself as clay of a seal And they station themselves as clothed.
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 And their light is withheld from the wicked, And the arm lifted up is broken.
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Have you come to springs of the sea? And in searching the deep Have you walked up and down?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Were the gates of death revealed to you? And do you see the gates of death-shade?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 You have understanding, Even to the broad places of earth! Declare—if you have known it all.
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 Where [is] this—the way light dwells? And darkness, where [is] this—its place?
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 That you take it to its boundary, And that you understand the paths of its house.
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 You have known—for then you are born, And the number of your days [are] many!
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Have you come to the treasure of snow? Indeed, do you see the treasures of hail,
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 That I have kept back for a time of distress, For a day of conflict and battle?
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 Where [is] this, the way light is apportioned? It scatters an east wind over the earth.
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Who has divided a conduit for the flood? And a way for the lightning of the voices?
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 To cause [it] to rain on a land [with] no man, A wilderness [with] no man in it.
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 To satisfy a desolate and ruined place, And to cause to shoot up The produce of the tender grass?
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Does the rain have a father? Or who has begotten the drops of dew?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 From whose belly came forth the ice? And the hoarfrost of the heavens, Who has begotten it?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 Waters are hidden as a stone, And the face of the deep is captured.
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Do you bind the chains of the Pleiades? Or do you open the cords of Orion?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 Do you bring out the twelve signs in [their] season? And do you comfort the Great Bear over her sons?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Have you known the statutes of the heavens? Or do you appoint Its dominion in the earth?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Do you lift up your voice to the cloud, And abundance of water covers you?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Do you send out lightnings, and they go And say to you, Behold us?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Who has put wisdom in the inward parts? Or who has given understanding to the covered part?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Who numbers the clouds by wisdom? And the bottles of the heavens, Who causes to lie down,
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 In the hardening of dust into hardness, And clods cleave together?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Do you hunt prey for a lion? And fulfill the desire of young lions?
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 When they bow down in dens—Abide in a thicket for a covert?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Who prepares for a raven his provision, When his young ones cry to God? They wander without food.”
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
