Job 36
1 And Elihu adds and says:
Још говори Елијуј и рече:
2 “Honor me a little, and I show you, That yet for God [are] words.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 I lift up my knowledge from afar, And I ascribe righteousness to my Maker.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For my words [are] truly not false, The perfect in knowledge [is] with you.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Behold, God [is] mighty, and does not despise, Mighty [in] power [and] heart.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 He does not revive the wicked, And appoints the judgment of the poor;
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 He does not withdraw His eyes from the righteous, And [from] kings on the throne, And causes them to sit forever, and they are high,
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 And if prisoners in chains They are captured with cords of affliction,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Then He declares to them their work, And their transgressions, Because they have become mighty,
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 And He uncovers their ear for instruction, And commands that they turn back from iniquity.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 If they hear and serve, They complete their days in good, And their years in pleasantness.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 And if they do not listen, They pass away by the dart, And expire without knowledge.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 And the profane in heart set the face, They do not cry when He has bound them.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Their soul dies in youth, And their life among the defiled.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 He draws out the afflicted in his affliction, And uncovers their ear in oppression.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 And He also moved you from a narrow place [To] a broad place—no constriction under it, And the sitting beyond of your table has been full of fatness.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 And you have fulfilled the judgment of the wicked, Judgment and justice are upheld because of fury,
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Lest He move you with a stroke, And the abundance of an atonement not turn you aside.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Does He value your riches? He has gold, and all the forces of power.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Do not desire the night, For the going up of peoples in their stead.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Take heed—do not turn to iniquity, For you have fixed on this Rather than [on] affliction.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Behold, God sits on high by His power, Who [is] like Him—a teacher?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Who has appointed to Him His way? And who said, You have done iniquity?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Remember that you magnify His work That men have beheld.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 All men have looked on it, Man looks attentively from afar.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Behold, God [is] high, And we do not know the number of His years, Indeed, there [is] no searching.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 When He diminishes droppings of the waters, They refine rain according to its vapor,
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 Which clouds drop, They distill on man abundantly.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 Indeed, do [any] understand The spreadings out of a cloud? The noises of His dwelling place?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Behold, He has spread His light over it, And He has covered the roots of the sea,
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For He judges peoples by them, He gives food in abundance.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 By two palms He has covered the light, And lays a charge over it in meeting,
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 His shout shows it, The livestock also, the rising [storm].”
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
