Job 34
1 And Elihu answers and says:
Још говори Елијуј и рече:
2 “Hear, O wise men, my words, And, O knowing ones, give ear to me.
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For the ear tries words, And the palate tastes to eat.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Let us choose judgment for ourselves, Let us know among ourselves what [is] good.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job has said, I have been righteous, And God has turned aside my right,
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Against my right do I lie? My arrow [is] mortal—without transgression.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 Who [is] a man like Job? He drinks scoffing like water,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 And he has traveled for company With workers of iniquity, So as to go with men of wickedness.
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he has said, It does not profit a man When he delights himself with God.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Therefore, O men of heart, listen to me; Far be it from God to do wickedness, And [from] the Mighty to do perverseness,
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For He repays the work of man to him, And according to the path of each He causes him to find.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Indeed, truly, God does not do wickedly, And the Mighty does not pervert judgment.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Who has inspected for Himself the earth? And who has placed all the habitable world?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If He sets His heart on him, [If] He gathers His Spirit and His breath to Himself,
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 All flesh expires together, And man returns to dust.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 And if [there is] understanding, hear this, Give ear to the voice of my words.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Indeed, does one hating justice govern? Or do you condemn the Most Just?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Who has said to a king, Worthless, To princes, Wicked?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 That has not accepted the person of princes, Nor has known the rich before the poor, For all of them [are] a work of His hands.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 [In] a moment they die, And at midnight people shake, And they pass away, And they remove the mighty without hand.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 For His eyes [are] on the ways of each, And He sees all his steps.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 There is no darkness nor death-shade, For workers of iniquity to be hidden there;
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For He does not permit man anymore, To go to God in judgment,
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He breaks the mighty—no searching! And He appoints others in their stead.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Therefore He knows their works, And He has overturned by night, And they are bruised.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 As wicked He has struck them, In the place of beholders.
Као безбожне разбија их на видику.
27 Because that against right They have turned aside from after Him, And have considered none of His ways,
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 To cause to come to Him The cry of the poor, And He hears the cry of the afflicted.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 And He gives rest, and who makes wrong? And hides the face, and who beholds it? And in reference to a nation and to a man, [It is] the same.
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 From the reigning of a profane man, From the snares of a people;
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 For has any said to God: I have taken away, I do not do corruptly,
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 Besides [that which] I see, You show me, If I have done iniquity—I do not add?
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Does He repay by you, that you have refused—That you choose, and not I? And what you have known, speak.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Let men of heart say to me, And a wise man is listening to me:
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Job—he does not speak with knowledge, And his words [are] not with wisdom.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 My Father! Let Job be tried—to victory, Because of answers for men of iniquity,
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For he adds to his sin, He vomits transgression among us, And multiplies his sayings to God.”
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
