Job 31
1 “I made a covenant for my eyes, And how do I attend to a virgin?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 And what [is] the portion of God from above? And the inheritance of the Mighty from the heights?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Is not calamity to the perverse? And strangeness to workers of iniquity?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Does He not see my ways, And number all my steps?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 If I have walked with vanity, And my foot hurries to deceit,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 He weighs me in righteous balances, And God knows my integrity.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 If my step turns aside from the way, And my heart has gone after my eyes, And blemish has cleaved to my hands,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 Let me sow—and another eat, And let my products be rooted out.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 If my heart has been enticed by a woman, And I laid wait by the opening of my neighbor,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 Let my wife grind to another, And let others bend over her.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 For it [is] a wicked thing, and a judicial iniquity;
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 For it [is] a fire, it consumes to destruction, And takes root among all my increase,
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 If I despise the cause of my manservant, And of my handmaid, In their contending with me,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 Then what do I do when God arises? And when He inspects, What do I answer Him?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Did He that made me in the womb not make him? Indeed, One prepares us in the womb.
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 If I withhold the poor from pleasure, And consume the eyes of the widow,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 And I eat my morsel by myself, And the orphan has nothing [to] eat of it,
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 (But from my youth He grew up with me as [with] a father, And from the belly of my mother I am led),
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 If I see [any] perishing without clothing, And there is no covering for the needy,
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 If his loins have not blessed me, And from the fleece of my sheep He does not warm himself,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 If I have waved my hand at the fatherless, When I see [him] in the gate of my court,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 Let my shoulder fall from its blade, And the bone from my arm be broken.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 For calamity [from] God [is] a dread to me, And because of His excellence I am not able.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 If I have made gold my confidence, And to the pure gold have said, My trust;
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 If I rejoice because my wealth [is] great, And because my hand has found abundance,
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 If I see the light when it shines, And the precious moon walking,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 And my heart is enticed in secret, And my hand kisses my mouth,
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 It also [is] a judicial iniquity, For I had lied to God above.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 If I rejoice at the ruin of my hater, And stirred up myself when evil found him,
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 Indeed, I have not permitted my mouth to sin, To ask with an oath his life.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 If not, say, O men of my tent: O that we had of his flesh, we are not satisfied.
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 A stranger does not lodge in the street, I open my doors to the traveler.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 If I have covered my transgressions as Adam, To hide my iniquity in my bosom,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Because I fear a great multitude, And the contempt of families frightens me, Then I am silent, I do not go out of the opening.
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Who gives to me a hearing? Behold, my mark. The Mighty One answers me, And my adversary has written a bill.
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 If not—on my shoulder I take it up, I bind it [as] a crown on myself.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 The number of my steps I tell Him, As a leader I approach Him.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 If my land cries out against me, And together its furrows weep,
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 If I consumed its strength without money, And the life of its possessors, I have caused to breathe out,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 Instead of wheat let a thorn go forth, And instead of barley a useless weed!” The words of Job are finished.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
