Job 27
1 And Job adds to lift up his allegory and says:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 “God lives! He turned aside my judgment, And the Mighty—He made my soul bitter.
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 For all the while my breath [is] in me, And the wind of God in my nostrils.
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 My lips do not speak perverseness, And my tongue does not utter deceit.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Defilement to me—if I justify you, Until I expire I do not turn aside my integrity from me.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 On my righteousness I have laid hold, And I do not let it go, My heart does not reproach me while I live.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 My enemy is as the wicked, And my withstander as the perverse.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 For what [is] the hope of the profane, When He cuts off? When God casts off his soul?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 [Does] God hear his cry, When distress comes on him?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Does he delight himself on the Mighty? Call God at all times?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 I show you by the hand of God, That which [is] with the Mighty I do not hide.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Behold, you—all of you—have seen, And why [is] this—you are altogether vain?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 This [is] the portion of wicked man with God, And the inheritance of terrible ones They receive from the Mighty.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 If his sons multiply—a sword [is] for them. And his offspring [are] not satisfied [with] bread.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 His remnant are buried in death, And his widows do not weep.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 If he heaps up silver as dust, And prepares clothing as clay,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 He prepares—and the righteous puts [it] on, And the innocent apportions the silver.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 He has built his house as a moth, And as a shelter a watchman has made.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 He lies down rich, and he is not gathered, He has opened his eyes, and he is not.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Terrors overtake him as waters, By night a whirlwind has stolen him away.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 An east wind takes him up, and he goes, And it frightens him from his place,
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 And it casts at him, and does not spare, He diligently flees from its hand.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 It claps its hands at him, And it hisses at him from his place.”
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
