Job 24
1 “For this reason from the Mighty One Times have not been hidden, And those knowing Him have not seen His days.
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 They reach the borders, They have taken a drove away violently, Indeed, they do evil.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They lead away the donkey of the fatherless, They take in pledge the ox of the widow,
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They turn aside the needy from the way, Together have hid the poor of the earth.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Behold, wild donkeys in a wilderness, They have gone out about their work, Seeking early for prey, A mixture for himself—food for young ones.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 They reap his provender in a field, And they glean the vineyard of the wicked.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 They cause the naked to lodge without clothing. And there is no covering in the cold.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 From the inundation of hills they are wet, And without a refuge—have embraced a rock.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 They take away violently The orphan from the breast, And they lay a pledge on the poor.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Naked, they have gone without clothing, And hungry—have taken away a sheaf.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 They make oil between their walls, They have trodden winepresses, and thirst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Men groan because of enmity, And the soul of pierced ones cries, And God does not give praise.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 They have been those rebelling against light, They have not discerned His ways, Nor abided in His paths.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 The murderer rises at the light, He slays the poor and needy, And in the night he is as a thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 And the eye of an adulterer Has observed the twilight, Saying, No eye beholds me. And he puts the face in secret.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 He has dug in the darkness—houses; By day they shut themselves up, They have not known light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 When together, morning [is] death-shade to them, When he discerns the terrors of death-shade.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 He [is] light on the face of the waters, Their portion is vilified in the earth, He does not turn the way of vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 The womb forgets him, The worm sweetens [on] him, He is remembered no more, And wickedness is broken as a tree.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Treating evil the barren [who] does not bear, And he does no good [to] the widow,
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 And [God] has drawn the mighty by His power, He rises, and none believes in life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 He gives to him confidence, and he is supported, And His eyes [are] on their ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 They were high [for] a little, and they are not, And they have been brought low. They are shut up as all [others], And cut off as the head of an ear of grain.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 And if not now, who proves me a liar, And makes my word of nothing?”
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
