< Job 23 >

1 And Job answers and says:
А Јов одговори и рече:
2 “Also—today my complaint [is] bitter, My hand has been heavy because of my sighing.
Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3 O that I had known—and I find Him, I come to His seat,
О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
4 I arrange the cause before Him, And fill my mouth [with] arguments.
Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5 I know the words He answers me, And understand what He says to me.
Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6 Does He strive with me in the abundance of power? No! Surely He puts [it] in me.
Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7 There the upright reason with Him, And I escape from mine who is judging—forever.
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8 Behold, I go forward—and He is not, And backward—and I do not perceive Him.
Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9 [To] the left in His working—and I do not see, He is covered [on] the right, and I do not behold.
Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10 For He has known the way with me, He has tried me—I go forth as gold.
Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11 My foot has laid hold on His step, I have kept His way, and do not turn aside,
По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12 The command of His lips, and I do not depart. I have laid up above my allotted portion The sayings of His mouth.
Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13 And He [is] in one [mind], And who turns Him back? And His soul has desired—and He does [it].
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14 For He completes my portion, And many such things [are] with Him.
И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15 Therefore, I am troubled at His presence, I consider, and am afraid of Him.
Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16 And God has made my heart soft, And the Mighty has troubled me.
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17 For I have not been cut off before darkness, And before me He covered thick darkness.”
Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

< Job 23 >