Job 21
1 And Job answers and says:
А Јов одговори и рече:
2 “Hear my word diligently, And this is your consolation.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Bear with me, and I speak, And after my speaking—you may deride.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 [Is] my complaint [against] man? And if [so], why may my temper not become short?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Turn to me, and be astonished, And put hand to mouth.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Indeed, if I have remembered, then I have been troubled. And my flesh has taken fright.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Why do the wicked live? They have become old, Indeed, they have been mighty in wealth.
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Their seed is established, Before their face with them, And their offspring before their eyes.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Their houses [are] peace without fear, Nor [is] a rod of God on them.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 His bullock breeds without fail. His cow brings forth safely, and does not miscarry.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 They send forth their sucklings as a flock, And their children skip,
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 They lift [themselves] up at timbrel and harp, And rejoice at the sound of a pipe.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 And they say to God, Turn aside from us, And the knowledge of Your ways We have not desired.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 What [is] the Mighty One that we serve Him? And what do we profit when we meet with Him?
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Behold, their good [is] not in their hand (The counsel of the wicked Has been far from me).
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 How often is the lamp of the wicked extinguished, And their calamity comes on them? He apportions pangs in His anger.
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 They are as straw before wind, And as chaff a windstorm has stolen away,
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 God lays up for his sons his sorrow, He gives repayment to him—and he knows.
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 His own eyes see his destruction, And he drinks of the wrath of the Mighty.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 For what [is] his delight in his house after him, And the number of his months cut off?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Does [one] teach knowledge to God, Since He judges [those] on high?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 This [one] dies in his perfect strength, Wholly at ease and quiet.
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 His breasts have been full of milk, And marrow moistens his bones.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 And this [one] dies with a bitter soul, And has not eaten with gladness.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Together they lie down on the dust, And the worm covers them over.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Behold, I have known your thoughts, And the schemes against me you do wrongfully.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 For you say, Where [is] the house of the noble? And where the tent—the dwelling places of the wicked?
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Have you not asked those passing by the way? And do you not know their signs?
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 That the wicked is spared to a day of calamity. They are brought to a day of wrath.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Who declares his way to his face? And [for] that which he has done, Who gives repayment to him?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 And he is brought to the graves, And a watch is kept over the heap.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 The clods of the valley have been sweet to him, And he draws every man after him, And there is no numbering before him.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 And how do you comfort me [with] vanity, And trespass has been left in your answers?”
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
