Job 19
1 And Job answers and says:
А Јов одговори и рече:
2 “Until when do you afflict my soul, And bruise me with words?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 These ten times you put me to shame, you do not blush. You make yourselves strange to me—
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 And also—truly, I have erred, My error remains with me.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 If, truly, you magnify yourselves over me, And decide my reproach against me;
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Know now, that God turned me upside down, And has set around His net against me,
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Behold, I cry out—violence, and am not answered, I cry aloud, and there is no judgment.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 He hedged up my way, and I do not pass over, And He places darkness on my paths.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 He has stripped my honor from off me, And He turns the crown from my head.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 He breaks me down all around, and I go, And removes my hope like a tree.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 And He kindles His anger against me, And reckons me to Him as His adversaries.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 His troops come in together, And they raise up their way against me, And encamp around my tent.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 He has put my brothers far off from me, And my acquaintances have surely been estranged from me.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 My neighbors have ceased And my familiar friends have forgotten me,
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Sojourners of my house and my maids, Reckon me for a stranger; I have been an alien in their eyes.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 I have called to my servant, And he does not answer, With my mouth I make supplication to him.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 My spirit is strange to my wife, And my favors to the sons of my [mother’s] womb.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Also sucklings have despised me, I rise, and they speak against me.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 All the men of my counsel detest me, And those I have loved, Have been turned against me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 To my skin and to my flesh My bone has cleaved, And I deliver myself with the skin of my teeth.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Pity me, pity me, you my friends, For the hand of God has struck against me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Why do you pursue me as God? And are not satisfied with my flesh?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Who grants now, that my words may be written? Who grants that they may be inscribed in a scroll?
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 With a pen of iron and lead—They may be hewn in a rock forever.
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 That—I have known my Redeemer, The Living and the Last, For He raises the dust.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 And after my skin has surrounded this [body], Then from my flesh I see God—
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Whom I see on my side, And my eyes have beheld, and not a stranger, My reins have been consumed in my bosom.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 But you say, Why do we pursue after him? And the root of the matter has been found in me.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Be afraid because of the sword, For the punishments of the sword [are] furious, That you may know that [there is] a judgment.”
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
