Job 16
1 And Job answers and says:
А Јов одговори и рече:
2 “I have heard many such things, Miserable comforters [are] you all.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Is there an end to words of wind? Or what emboldens you that you answer?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 I also, like you, might speak, If your soul were in my soul’s stead. I might join against you with words, And nod at you with my head.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 I might harden you with my mouth, And the moving of my lips might be sparing.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 If I speak, my pain is not restrained, And I cease—what goes from me?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Only, now, it has wearied me; You have desolated all my company,
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 And You loathe me, For it has been a witness, And my failure rises up against me, It testifies in my face.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 His anger has torn, and He hates me, He has gnashed at me with His teeth, My adversary sharpens His eyes for me.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 They have gaped on me with their mouth, In reproach they have struck my cheeks, Together they set themselves against me.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 God shuts me up to the perverse, And turns me over to the hands of the wicked.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 I have been at ease, and He breaks me, And He has laid hold on my neck, And He breaks me in pieces, And He raises me to Him for a mark.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 His archers go around against me. He split my reins, and does not spare, He pours out my gall to the earth.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 He breaks me—breach on breach, He runs on me as a mighty one.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 I have sewed sackcloth on my skin, And have rolled my horn in the dust.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 My face is foul with weeping, And on my eyelids [is] death-shade.
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 Not for violence in my hands, And my prayer [is] pure.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 O earth, do not cover my blood! And let there not be a place for my cry.
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Also, now, behold, my witness [is] in the heavens, And my testifier in the high places.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 My interpreter [is] my friend, My eye has dropped to God;
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 And He reasons for a man with God, As a son of man for his friend.
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 When a few years come, Then I go [on] the path of no return.”
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
