Job 13
1 “Behold, my eye has seen all, My ear has heard, and it attends to it.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 According to your knowledge I have known—also I. I am not more fallen than you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Yet I speak for the Mighty One, And I delight to argue for God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 And yet, you [are] forgers of falsehood, Physicians of nothing—all of you,
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 O that you would keep perfectly silent, And it would be to you for wisdom.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Please hear my argument, And attend to the pleadings of my lips,
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Do you speak perverseness for God? And do you speak deceit for Him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Do you accept His face, if you strive for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Is [it] good that He searches you, If, as one mocks at a man, you mock at Him?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 He surely reproves you, if you accept faces in secret.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Does His excellence not terrify you? And His dread fall on you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your remembrances [are] allegories of ashes, For high places of clay [are] your heights.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Keep silent from me, and I speak, And pass over me what will.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Why do I take my flesh in my teeth? And my soul put in my hand?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Behold, He slays me—I do not wait! Only, I argue my ways to His face.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 Also—He [is] to me for salvation, For the profane do not come before Him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hear my word diligently, And my declaration with your ears.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Now behold, I have set the cause in order, I have known that I am righteous.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who [is] he that strives with me? For now I keep silent and gasp.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Only two things, O God, do with me, Then I am not hidden from Your face:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Put Your hand far off from me, And do not let Your terror terrify me.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 And You call, and I answer, Or—I speak, and You answer me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many iniquities and sins do I have? Let me know my transgression and my sin.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Why do You hide Your face? And reckon me for an enemy to You?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Do You terrify a leaf driven away? And do You pursue the dry stubble?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For You write bitter things against me, And cause me to possess iniquities of my youth,
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 And you put my feet in the stocks, And observe all my paths—You set a print on the roots of my feet,
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 And he, as a rotten thing, wears away, A moth has consumed him as a garment.”
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
