Isaiah 57
1 The righteous has perished, And there is none laying [it] to heart, And men of kindness are gathered, Without any considering that from the face of evil The righteous one is gathered.
Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
2 He enters into peace, they rest on their beds, [Each] is going straightforward.
Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.
3 “And you, come near here, O sons of a sorceress, seed of an adulterer, Even you commit whoredom.
А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.
4 Against whom do you sport yourselves? Against whom do you enlarge the mouth [And] prolong the tongue? Are you not children of transgression? A false seed?
Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?
5 Who are inflamed among oaks, under every green tree, Slaughtering the children in valleys, Under clefts of the rocks.
Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.
6 Your portion [is] among the smooth things of a brook, They [are] your lot, You have also poured out an oblation to them, You have caused a present to ascend, Am I comforted in these things?
Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?
7 On a mountain, high and exalted, You have set your bed, You have also gone up there to make a sacrifice.
На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.
8 And behind the door, and the post, You have set up your memorial, For you have removed from Me, and go up, You have enlarged your bed, And cut [a covenant] with them, You have loved their bed, the station you saw,
И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.
9 And go joyfully to the king in ointment, And multiply your perfumes, And send your ambassadors far off, And humble yourself to Sheol. (Sheol h7585)
Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба. (Sheol h7585)
10 You have labored in the greatness of your way, You have not said, It is desperate. You have found the life of your hand, Therefore you have not been sick.
Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.
11 And of whom have you been afraid, and fear, That you lie, and have not remembered Me? You have not laid [it] to your heart, Am I not silent, even from of old? And you do not fear Me?
И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
12 I declare your righteousness, and your works, And they do not profit you.
Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.
13 When you cry, let your gatherings deliver you, And wind carries all of them away, Vanity takes away, And whoever is trusting in Me inherits the land, And possesses My holy mountain.”
Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
14 And He has said, “Raise up, raise up, prepare a way, Lift a stumbling-block out of the way of My people.”
И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.
15 For thus said the high and exalted One, Inhabiting eternity, and His Name [is] holy: “I dwell in the high and holy place, And with the bruised and humble of spirit, To revive the spirit of the humble, And to revive the heart of bruised ones,
Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.
16 For I do not strive for all time, nor am I angry forever, For the spirit is feeble before Me, And the souls I have made.
Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.
17 For the iniquity of his dishonest gain, I have been angry, and I strike him, Hiding—and am angry, And he goes on turning back in the way of his heart.
За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.
18 I have seen his ways, and I heal him, indeed, I lead him, And repay comforts to him and to his mourning ones.
Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.
19 Producing the fruit of the lips, Peace, peace, to the far off, and to the near, And I have healed him,” said YHWH.
Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.
20 And the wicked [are] as the driven out sea, For it is not able to rest, And its waters cast out filth and mire.
А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.
21 “There is no peace,” said my God, “for the wicked!”
Нема мира безбожницима, вели Бог мој.
