Isaiah 33
1 Woe, spoiler! And you not spoiled, And treacherous! And they did not deal treacherously with you, When you finish, O spoiler, you are spoiled, When you finish dealing treacherously, They deal treacherously with you.
Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
2 O YHWH, favor us, We have waited for You, Be their arm, in the mornings, Indeed, our salvation in time of adversity.
Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3 From the voice of a multitude peoples have fled, From Your exaltation nations have been scattered.
Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
4 And Your spoil has been gathered, A gathering of the caterpillar, As a running to and fro of locusts He is running on it.
И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5 YHWH is set on high, for He is dwelling on high, He filled Zion [with] judgment and righteousness,
Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6 And has been the steadfastness of your times, The strength of salvation, wisdom, and knowledge, Fear of YHWH—it [is] His treasure.
И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
7 Behold, “Their Ariel,” they have cried outside, Messengers of peace weep bitterly.
Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
8 Highways have been desolated, He who passes along the path has ceased, He has broken covenant, He has despised enemies, He has not esteemed a man.
Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
9 The land has mourned, languished, Lebanon has been confounded, Sharon has been withered as a wilderness, And Bashan and Carmel are shaking.
Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
10 Now I arise, says YHWH, Now I am exalted, now I am lifted up.
Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
11 You conceive chaff, you bear stubble; Your spirit—a fire [that] devours you.
Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
12 And peoples have been [as] burnings of lime, Thorns, as sweepings, they burn with fire.
И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
13 Hear, you far off, that which I have done, And know, you near ones, My might.
Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14 Sinners have been afraid in Zion, Trembling has seized the profane: Who dwells for us—consuming fire, Who dwells for us—burnings of the age?
Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
15 Whoever is walking righteously, And is speaking uprightly, Kicking against gain of oppressions, Shaking his hands from taking hold on a bribe, Stopping his ear from hearing of blood, And shutting his eyes from looking on evil,
Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
16 He inhabits high places, Strongholds of rock [are] his high tower, His bread has been given, his waters steadfast.
Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
17 Your eyes see a king in his beauty, They see a far-off land.
Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
18 Your heart meditates [on] terror, Where [is] he who is counting? Where [is] he who is weighing? Where [is] he who is counting the towers?
Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
19 You do not see the strong people, A people deeper of lip than to be understood, Of a scorned tongue, there is no understanding.
Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
20 See Zion, the city of our meetings, Your eyes see Jerusalem—a quiet habitation, A tent not taken down, its pins are not removed forever, And none of its cords are broken.
Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
21 But YHWH [is] mighty for us there, A place of rivers—streams of broad sides, No ship with oars goes into it, And a mighty ship does not pass over it.
Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22 For YHWH, ours who is judging, YHWH our lawgiver, YHWH our King—He saves us.
Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
23 Your ropes have been left, They do not correctly strengthen their mast, They have not spread out a sail, Then a prey of much spoil has been apportioned, The lame have taken spoil.
Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
24 Nor does an inhabitant say, “I was sick”; The people dwelling in it [are] forgiven of [their] iniquity!
И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
