Isaiah 21
1 The burden of the wilderness of the sea. Like windstorms in the south for passing through, It has come from the wilderness, From a fearful land.
Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2 A hard vision has been declared to me, The treacherous dealer is dealing treacherously, And the destroyer is destroying. Go up, O Elam, besiege, O Media, I have caused all its sighing to cease.
Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3 Therefore my loins have been filled [with] great pain, Pangs have seized me as pangs of a travailing woman, I have been bent down by hearing, I have been troubled by seeing.
Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4 My heart has wandered, trembling has terrified me, He has made the twilight of my desire a fear to me,
Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5 Arrange the table, watch in the watchtower, Eat, drink, rise, you heads, anoint the shield,
Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6 For thus said the Lord to me: “Go, station the watchman, Let him declare that which he sees.”
Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7 And he has seen a chariot—a couple of horsemen, The rider of a donkey, the rider of a camel, And he has given attention—He has increased attention!
И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8 And he cries, “A lion, my lord! I am continually standing on a watchtower by day, And I am stationed on my ward whole nights.
И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9 And behold, this, the chariot of a man is coming, A couple of horsemen.” And he answers and says: “Fallen, fallen has Babylon, And He has broken all the carved images of her gods to the earth.
И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10 O my threshing, and the son of my floor, That which I heard from YHWH of Hosts, God of Israel, I have declared to you!”
Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11 The burden of Dumah. [One] is calling to me from Seir, “Watchman, what of the night? Watchman, what of the night?”
Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12 The watchman has said, “Morning has come, and also night, If you inquire, inquire, return, come.”
Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13 The burden on Arabia. You lodge in a forest in Arabia, O caravans of Dedanim.
Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14 Inhabitants of the land of Tema Have brought water to meet the thirsty, With his bread they came before a fugitive.
Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15 For they fled from the face of destructions, From the face of an outstretched sword, And from the face of a trodden bow, And from the face of the grievousness of battle.
Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16 For thus said the Lord to me: “Within a year, as years of a hired worker, All the glory of Kedar has been consumed.
Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17 And the remnant of the number of bow-men, The mighty of the sons of Kedar, are few, For YHWH, God of Israel, has spoken!”
И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
