Hosea 7
1 “When I give healing to Israel, Then the iniquity of Ephraim is revealed, And the wickedness of Samaria, For they have worked falsehood, And a thief comes in, A troop has stripped off in the street,
Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.
2 And they do not say to their heart, [That] I have remembered all their evil, Now their doings have surrounded them, They have been before My face.
И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су.
3 With their wickedness they make a king glad, And with their lies—princes.
Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.
4 All of them [are] adulterers, Like a burning oven of a baker, He ceases from stirring up after kneading the dough, until its leavening.
Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне.
5 A day of our king! Princes have defiled themselves [with] the poison of wine, He has drawn out his hand with scorners.
На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима.
6 For they have drawn near, Their heart [is] as an oven In their lying in wait—their baker sleeps all night, Morning! He is burning as a flaming fire.
Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.
7 All of them are warm as an oven, And they have devoured their judges, All their kings have fallen, There is none calling to Me among them.
Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.
8 Ephraim! He mixes himself among peoples, Ephraim has been an unturned cake.
Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.
9 Strangers have devoured his power, And he has not known, Also old age has sprinkled [itself] on him, And he has not known.
Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна.
10 And the excellence of Israel has been humbled to his face, And they have not turned back to their God YHWH, Nor have they sought Him for all this.
И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то.
11 And Ephraim is as a simple dove without heart, Egypt they called on—[to] Asshur they have gone.
И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску.
12 When they go I spread over them My net, As the bird of the heavens I bring them down, I discipline them as their congregation has heard.
Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом.
13 Woe to them, for they wandered from Me, Destruction to them, for they transgressed against Me, And I ransom them, and they have spoken lies against Me,
Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.
14 And have not cried to Me with their heart, but howl on their beds; They assemble themselves for grain and new wine, They turn aside against Me.
Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене.
15 And I instructed—I strengthened their arms, And concerning Me they think evil!
Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме.
16 They turn back—not to the Most High, They have been as a deceitful bow, Their princes fall by sword, From the insolence of their tongue, This [is] their derision in the land of Egypt!”
Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској.
