Ecclesiastes 7
1 Better [is] a name than good perfume, And the day of death than the day of birth.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Better to go to a house of mourning, Than to go to a house of banqueting, For that is the end of all men, And the living lays [it] to his heart.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Better [is] sorrow than laughter, For by the sadness of the face the heart becomes better.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 The heart of the wise [is] in a house of mourning, And the heart of fools in a house of mirth.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Better to hear a rebuke of a wise man, Than [for] a man to hear a song of fools,
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 For as the noise of thorns under the pot, So [is] the laughter of a fool, even this [is] vanity.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Surely oppression makes the wise mad, And a gift destroys the heart.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Better [is] the latter end of a thing than its beginning, Better [is] the patient of spirit, than the haughty of spirit.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Do not be hasty in your spirit to be angry, For anger in the bosom of fools rests.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Do not say, “What was it, That the former days were better than these?” For you have not asked wisely of this.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Wisdom [is] good with an inheritance, And an advantage [it is] to those beholding the sun.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 For wisdom [is] a defense, money [is] a defense, And the advantage of the knowledge of wisdom [is], She revives her possessors.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 See the work of God, For who is able to make straight that which He made crooked?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 In a day of prosperity be in gladness, And in a day of calamity consider: God has also made this alongside of that, To the intent that man does not find anything after him.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 The whole I have considered in the days of my vanity. There is a righteous one perishing in his righteousness, and there is a wrongdoer prolonging [himself] in his wrong.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Do not be over-righteous, nor show yourself too wise, why are you desolate?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Do not do much wrong, neither be a fool, why do you die within your time?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 [It is] good that you lay hold on this, and also, do not withdraw your hand from that, for whoever is fearing God goes out with them all.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 The wisdom gives strength to a wise man, more than wealth the rulers who have been in a city.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Because there is not a righteous man on earth that does good and does not sin.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Also to all the words that they speak do not give your heart, that you do not hear your servant reviling you.
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 For many times also has your heart known that you yourself have also reviled others.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 All this I have tried by wisdom; I have said, “I am wise,” and it [is] far from me.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Far off [is] that which has been, and deep, deep, who finds it?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 I have turned around, also my heart, to know and to search, and to seek out wisdom, and reason, and to know the wrong of folly, and the madness of foolishness.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 And I am finding more bitter than death, the woman whose heart [is] nets and snares, her hands [are] bands; the good before God escapes from her, but the sinner is captured by her.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 See, this I have found, said the Preacher, one to one, to find out the reason
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 (that still my soul had sought, and I had not found), One man, a teacher, I have found, and a woman among all these I have not found.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 See, this alone I have found, that God made man upright, and they have sought out many inventions.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
