Ecclesiastes 4
1 And I have turned, and I see all the oppressions that are done under the sun, and behold, the tear of the oppressed, and they have no comforter; and at the hand of their oppressors [is] power, and they have no comforter.
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 And I am praising the dead who have already died above the living who are yet alive.
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 And better than both of them [is] he who has not yet been, in that he has not seen the evil work that has been done under the sun.
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 And I have seen all the labor, and all the benefit of the work, because for it a man is the envy of his neighbor. Even this [is] vanity and distress of spirit.
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 The fool is clasping his hands, and eating his own flesh:
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 “Better [is] a handful [with] quietness, than two handfuls [with] labor and distress of spirit.”
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 And I have turned, and I see a vain thing under the sun:
Опет видех таштину под сунцем:
8 There is one, and there is not a second; even son or brother he has not, and there is no end to all his labor! His eye also is not satisfied with riches, and [he does not say], “For whom am I laboring and bereaving my soul of good?” This also is vanity, it is a sad travail.
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 The two [are] better than the one, in that they have a good reward by their labor.
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 For if they fall, the one raises up his companion, but woe to the one who falls and there is not a second to raise him up!
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 Also, if two lie down, then they have heat, but how has one heat?
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 And if the one strengthens himself, the two stand against him; and the threefold cord is not quickly broken.
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 Better is a poor and wise youth than an old and foolish king, who has not known to be warned anymore.
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 For from a house of prisoners he has come out to reign, for even in his own kingdom he has been poor.
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 I have seen all the living, who are walking under the sun, with the second youth who stands in his place;
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 there is no end to all the people, to all who were before them; also, the latter do not rejoice in him. Surely this also is vanity and distress of spirit.
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
